Prenosim zahvalnost svog dede koji se lecio na internom odeljenju u koronarnoj jedinici.

Sve pohvale  koronarnoj jedinici, Opšte bolnice Leskovac.

Svaka čast lekarima na stručnosti i predanosti u poslu Dr Jovanovicu i Dr Miladinovicu, posebno bih istakao mladog lekara Dr Marka Milentijevica, koji je strucan, posvecen poslu, ljubazan, uvek na raspolaganju bolesnicima, sto je prava retkost u danasnjem vremenu, sve pohvale!

Pohvalio bih rad i medicinskih sestara koji su uz pacijenta 24 sati.

Pa mora da si njihova pa zbog toga inace nedao bog da se razbolis i odes ljubaznost pojedinih sestara i lekara je nula a za mito nema sta da se kaze pitajte vrapci na granu.

Iako sam bila uplasena od okoline koja mi je sa svih strana govorila ako ne potplatis neces biti operisana, ako ne platis sestri nece te niko gledati. Da kazem iskreno nista dobro nisam cula i sa takvim strahom sam usla u bolnicu. Docekale su me ljubazne sestre spremne da pomognu , doktor koji me je operisao svojim ponasanjem me je ohrabrio i osetila sam poverenje. Sta sam htela reci to da sam operisana bez ikakvog mita i imala super negu medicinskih sestara.
Smatram da je za pohvalu i zelim da ohrabrim one koje se boje losih glasina da ne odlazu svoje operacije da im se zbog rekla kazala ne pogorsa zdravlje.Znam da ce na ovu temu biti puno zajedljivih komentara ali bolesnima ponavljam sledite moj primer i lecite se na vreme ne obazirite se na zle jezike.

Sve pohvale za rad i brzo reagovanje, iako sam primetio da nema dovoljno kadra, pogotovu lekara na odeljenjima, pa se možde negde i načekamo. Svi znamo da čoveka natera muka da dođe u bolnicu i daj bože svima zdravlja. Još jedom hvala na pomoći iako sam više došao iz straha i sumnje, ali zdravlje nema cenu, da kucnem u drvo sve je u redu.

Subota 12. septembar 2015 , vreme (15.10-15-20) odleljenje: neuroglogija

Nisam sigurna da će nadležni pročitati ovu knjigu, ali zato želim da sa sugradjanima podelim moje nemilo iskustvo sa odeljenja neurologije leskovačke bolnice.  Boravila sam u svojstvu člana porodice teško obolele rodjake, koja je imala šlog i pritom  izgubila moć govora, koja nije  mogla ništa da nam kaže, a  lekar koji je primio prema rasporedu radi   tek za 3 dana . Medicinske sestre (naravno bile su korektne), ali su nas uputile na dežurnog lekara koji bi trebao da nam  objasni stručno o čemu se tu radi. Ćerka dotične bolesne osobe živi u drugom gradu, upravo je doputovala i zatekla majku u stanju pogoršanja. Potražile smo doktora, koji je da ne preteram u kancelariji vodio privatni razgovor negde oko pola sata. Bile smo strpljive, sačekale i najljubazije ga upitale da nam (na šta imamo zakonsko i ljudsko pravo da znamo) pobliže kaže o stanju bolesnika i dijagnozi. Mladi doktor, verovatno tek izašao iz školske klupe, SA RUKAMA U DŽEPOVIMA, je prošao pored nas i u hodu nam se obratio VRLO NADMENIM TONOM : Ja sam  dežurni lekar , morate da kontaktirate lekara koji je primio. Šta ste čekali do sad, ona je tu već nekoliko dana, da li vi medjusobno kontaktirate. Okrenu ledja i otišao. Kad sam mu kao starija osoba po godinama ( mogla bih majka da mu budem) rekla da to kako nam se obratio nije u redu, i da bi mogao da izvuče ruke iz džepova dok razgovaramo , što je normalan kodeks ponašanja u komunikaciji i van službenog objekta, a pogotovu u okviru službe, on mi se povišenim tonom i vrlo zapovednički obratio rečima : IZLAZITE NAPOLJE... (napominjem da je vreme predvidjeno za  posete bolesnicima još uvek bilo u toku). Njegova mlada koleginica, koja je stajala iza njegovih ledja, a licem okrenuta prema meni, podrugljivo se smeškala..Njoj sam se obratila takodje , da je to nepristojno i da je ona suviše mlada da bi se tako ponašala na radnom mestu i prema strankama...na šta je dotični doktor zatražio DA SE POZOVE OBEZBEDJENJE , kako bi me izbacili sa odeljenja. Pitala sam ga...zbog čega misli da je potrebno obezbedjenje, da li sam ja nekog fizički napala ili maltretirala..odgovorio je VREDJATE MI KOLEGINICU ...Dragi moji sugradjani, moram reći da postoje i humani, odgovorni i dobri ljudi koji rade u bolnici ili na tom odeljenje , kao što je na primer  bila  dežurna sestra , vrlo predusretljiva i ljubazna, imena joj se ne sećam.  Ali ovakvu drstkost, nadmenost , prepotenciju, usiljenost....ima još tih vrsta reči, koje bih mogla da upotrebim da opišem gore navedenog doktora , na čijoj identifikacionoj kartici je pisalo  DR. B. SIMONOVIĆ, ali nema potrebe, mislim da sam sve rekla. Žalosna je činjenica, ko su ljudi kojima poveravamo svoje članove porodice, njihovo zdravlje i naše naravno. Ja sam prosto zaprepašćena kolika doza neprofesionalnosti, nevaspitanja i nehumanosti leži u tim pojedincima. Diplomu ljudi steknu na različite načine ( sopstvenim radom, uz tudju pomoć, preko veza i drugih sredstava ), ali u to neću da ulazim, ali vaspitanje ili imaš ili nemaš, ljudskos u sebi ili imaš ili nemaš. Žalosno je što to neko ne procenjuje, kad se dotični kadrovi primaju u ovakvu vrstu ustanova.